Srpska Zastava

Ja više ne mešam heroje i antiheroje.  
Za sobom čistim.  
Pognem se da poljubim izraslo cveće.
Volim kada ljudi koje volim odluče da vole sebe.
Makar me to koštalo gubitka njih. 
 
Govorim istinu.
Čak i onda kada na prvom sastanku
Cosmopolitan kaže No, no, no.
Fotkam, crtkam, piskaram, sviram, pevam,
vežbam i igram.
Sve podjednako loše.
I u tome uživam. 
 
Oslobađam se da govorim javno.
O stvarima koje me se tiču,
a i o onima kojima me se NE.
Slobodno pišem, jer slobodno mislim.
Ne plašim se da kažem čak ni ono u šta ne
verujem.
Neki to zovu sarkazam, neki znam te, znaš me,
a neki jednostavno - humor. 
 
Otvaram sva vrata i ulazim u sva skrivena
dvorišta.
Osim u ona koja biram da su za mene i dalje
zaključana.
Imam lep rukopis, otisak, utisak, i profil nosa,
Kulturom se bavim građevinski, a građevinarstvom 
kulturno.
 
Podstičem ljude da napreduju.
U onome što oni sami vide kao napredak.
Nisam zlonamerna.
O ljudima ne mislim loše i ulažem napor da ne
mislim da oni misle loše o meni.
Jer me to koči.
 
Hrabra sam.
Izlažem se riziku da promašim metu, ali barem
znam da sam razapela strelu.
Udobno hodam kroz nepoznato.
Širom otvorenih očiju.
Tražim.
 
Ne plačem više tako često.
Ipak, ne želim da zaboravim da plačem.
Ljudi me pogađaju, ja pogađam njiih.
Još uvek verujem u ideale, snove bolje sutra,
ali i bolje ovde i sada.
 
Nadam se.
Pristajem da ne znam i da budem pozitivno 
iznenađena.
Verujem u sebe.
U svoje moći da pozitivnim razmišljanjem 
privučem.
Pozitivne ljude, dela, situacije koje me čine 
smislenom i srećnom.
 
Uzimam dok još mogu da dam.
Dajem, jer znam da će se sigurno jednom,
u jednom obliku, taj bumerang vratiuti.
Toliko putam me je udario u glavu i vratio mi
osmeh na lice.
 
Male stvari naravno.
Radim koliko mogu u ovom trenutku.
Odlolevam pritiscima neuzvraćajući istom
merom.
Svoju meru tražim.
 
Skupljam delove sebe kraj puta, usput.
Sklapam puzlu, gradim se.
Ušivam izgubljene dugmiće na kaput.
Trajem, opstajem i dajem.
Gledam kako bubica umire i, plačem.
Zaista saosećam.
 
Do sada sam učila iz nekontrole.
Sada iz kontrole.
Reči, misli, osećanja.
Da! Sve je u redu!
Spavam, sanjam, dišem, živim.
 
Pesmu O' ruk! kao tehniku sopstvenog bodrenja napisla je S. T.
 
Web Hosting