Чудна је биљка тај маслачак, 
кад кроз њега прође светлости трачак, 
па осветли хиљаде малених тела,   
делује као планета цела. 
Као свећу са торте за рођендан пети,
лако га дунеш и он узлети.
И тако некоме писмо стигне,
па га појури и са пода дигне, 
помази и жељу зажели и ето,  
опет је његов свет цели.
Дунут кроз прозор он лети даље и неке 
замишљене поруке шаље.
Док је још мали и нема крила,
нос с њим пожути и шумска вила, 
баш свако дете с ове планете, 
било радоснић ил' мали плачак, 
увек ће највише волети маслачак.
И ево сада, под старе дане,  
не спазих биљку веселије врсте,
која толико обрадује прсте, 
потврдиће то и мој стари мачак, 
као тај добри, чудни маслачак.
 
Анђелка Јелчић
Web Hosting