Štampa
Pogodaka: 546

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 
Nijedan trenutak ne bi bio pravi dovoljno,   
Da spokojna prihvatim da je trenutak da se rastajermo,  
U momentu me je preplavio parališući strah,
Ako zatvorim ta vrata za sobom da me ne proguta mrak,
Ali vreme je pratilo svoj tok i sve je počelo u glavi da se slaže,
Ne postoje reči vrednije i draže, 
Za to sam se borila svom snagom, davala cela, 
Da čujem leti slobodno, toliko si zrela, 
Slušanje sebe do koske radi promena bila mi je misao svaka,
Samo da čujem možeš sama kroz život dovoljno si jaka, 
Upirala da tas novih vrednosti i uživanja dobije na težini, 
Samo da čujem ne boj se, tvoja odgovornost stabilnom te čini,
U isto vreme ponos mi je punio grudi, 
Dok je srce i dalje bubljalo ritam ludi,
Zadovoljstvo i sreća su me stizale, 
Dok su se pomešane emocije jedna za drugom nizale,
Na tom mestu sam se ponovo rodila, postajala neka bolja ja,
Digla se iz blata, sa obe noge čvrsto na zemlji, prohodala, 
Neka nova slova sricala,
I kad nisam razumela, na silu i napamet čitala, 
Sa mnogo truda i želje perje menjala, ne pristajući na poraz,  
Dok u ogledalu nisam ugledala belog labuda odraz,
Nisam dolazila samo da nas otaljavam, 
Deo sebe mežu tim zidovima ostavljam, 
Da se ogledaju u mom tragu neki drugi, srećni ljudi, 
Da meni osećaj sigurnosti kad god treba budi,
U njih sam svoju dušu utkala,
Celo srce za našu borbu dala,
Uzimala sam za sebe, svoje cipele glancala,
Ali sam u svakoj vašoj borbi sa vama disala,
Želela sam svakog da zalijem kako najbolje umem da najlepše cveta,
Ginula da naša grupa bude šampion sveta,
I pamtiću vas sve, sve do jednog sa sobom vas nosim,
Svako je utkao u mene iskustvo kojim se ponosim, 
I svako je krčio put kojim sam hodala,
Bogatstvo koje sam stekla ni za šta ne bih prodala,
U našem moru pronašla svoje školjke i s ljubavlju ih otvarala,
Pažljivo podrškom negovala kad bi se pod svojim teretom za trenutak zatvarala,
I pronašla u svakoj po biser, najvredniji beli, 
Napravila nisku oko srca za život celi, 
I hramaću u početku sigurna sam, bez tog dela,  
Ali više ne brinem, tu sam postala svoja izrasla cela,
Taj mali strah kako ću sama što me još uvek prati,
Usmeriću da mi se bedemom opreza i snage vrati,
I faliće mi sve što smo delile, što sam svaki put uzimala i dala,
Ali tu prazninu punu nosim, mogu to jer na obe noge sam tamo stala,
I znaću da podnesem taj mali žal što je kraj jednog važnog dela puta mog,
Jer veća je sreća što sam doživela toliko lepog i vrednog, 
I ne idem nigde od vas, veze ne prekidam, 
Moj ste dom, tu srcem pripadam!
 
Aleksandra