Srpska Zastava

Blog Malog pingvina

Sa ponosom vam predstavljamo Blog Malog pingvina, osmišljen kao mesto na kojem možete da kreirate članke iz događaja u kojima ste bili aktivni učesnik, a za koje smatrate da su u određenoj meri unapredili kvalitet vašeg života! Podelite Vaše članke sa svojim prijateljima, ulepšajte im dan!

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Ovaj članak predstavlja spisak mojih kupljenih i pročitanih knjiga tokom 2019. godine. Kupovinom i čitanjem bilo koje knjige iz članka Pročitaj knjigu 2019! osećaćete se značajnije bolje, kvalitetnije i plemenitije!

  • Džozef Anton: Memoari, Salman Ruždi, Vulkan, Beograd 2013.
  • Crna knjiga, Orhan Pamuk, Geopoetika, Beograd 2016.
  • Prokleta avlija, Ivo Andrić, Sezambook, Beograd 2018.
  • Viktorija, Knut Hamun, LOM, Beograd 2014.
  • Tako je govorio Zaratustra, Fridrih Niče, Algoritam, Beograd 2017.
  • Ljubavnik ledi Četerli, D. H. Lorens, Vulkan, Beograd 2016.
  • Smrt u Veneciji, Tomas Man, Nova knjiga, Beograd 2016.
  • Ne daj mi nikada da odem, Kazuo Išiguro, Dereta, Beograd 2018.
  • Očajanje, Vladimir Nabokov, LOM, Beograd 2009.
  • Marina, Karlos Luis Safon, Čarobna knjiga, Beograd 2014.
  • Ljubav u doba  kolere, Gabrijel Garsija Markes, Sezambook, Beograd 2015.
  • Doktor Živago, Boris Pasternak, Nova knjiga, Beograd 2016.

my read shelf:
Зоран Филиповић's book recommendations, liked quotes, book clubs, book trivia, book lists (read shelf)

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Pozivamo Vas na prednovogodišnje prazničko duženje koje organizuje Klub: Paunovi! 

Druženje će se održati u prostorijama Kluba u Paunovoj 2, u četvrtak 26.12.2019. godine sa početkom od 17:00 časova, uz prigodan muzički i scenski program, posle kojih sledi zakuska. 

Ulaz je slobodan! Svi naši prijatelji su dobrodošli!

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
Nijedan trenutak ne bi bio pravi dovoljno,   
Da spokojna prihvatim da je trenutak da se rastajermo,  
U momentu me je preplavio parališući strah,
Ako zatvorim ta vrata za sobom da me ne proguta mrak,
Ali vreme je pratilo svoj tok i sve je počelo u glavi da se slaže,
Ne postoje reči vrednije i draže, 
Za to sam se borila svom snagom, davala cela, 
Da čujem leti slobodno, toliko si zrela, 
Slušanje sebe do koske radi promena bila mi je misao svaka,
Samo da čujem možeš sama kroz život dovoljno si jaka, 
Upirala da tas novih vrednosti i uživanja dobije na težini, 
Samo da čujem ne boj se, tvoja odgovornost stabilnom te čini,
U isto vreme ponos mi je punio grudi, 
Dok je srce i dalje bubljalo ritam ludi,
Zadovoljstvo i sreća su me stizale, 
Dok su se pomešane emocije jedna za drugom nizale,
Na tom mestu sam se ponovo rodila, postajala neka bolja ja,
Digla se iz blata, sa obe noge čvrsto na zemlji, prohodala, 
Neka nova slova sricala,
I kad nisam razumela, na silu i napamet čitala, 
Sa mnogo truda i želje perje menjala, ne pristajući na poraz,  
Dok u ogledalu nisam ugledala belog labuda odraz,
Nisam dolazila samo da nas otaljavam, 
Deo sebe mežu tim zidovima ostavljam, 
Da se ogledaju u mom tragu neki drugi, srećni ljudi, 
Da meni osećaj sigurnosti kad god treba budi,
U njih sam svoju dušu utkala,
Celo srce za našu borbu dala,
Uzimala sam za sebe, svoje cipele glancala,
Ali sam u svakoj vašoj borbi sa vama disala,
Želela sam svakog da zalijem kako najbolje umem da najlepše cveta,
Ginula da naša grupa bude šampion sveta,
I pamtiću vas sve, sve do jednog sa sobom vas nosim,
Svako je utkao u mene iskustvo kojim se ponosim, 
I svako je krčio put kojim sam hodala,
Bogatstvo koje sam stekla ni za šta ne bih prodala,
U našem moru pronašla svoje školjke i s ljubavlju ih otvarala,
Pažljivo podrškom negovala kad bi se pod svojim teretom za trenutak zatvarala,
I pronašla u svakoj po biser, najvredniji beli, 
Napravila nisku oko srca za život celi, 
I hramaću u početku sigurna sam, bez tog dela,  
Ali više ne brinem, tu sam postala svoja izrasla cela,
Taj mali strah kako ću sama što me još uvek prati,
Usmeriću da mi se bedemom opreza i snage vrati,
I faliće mi sve što smo delile, što sam svaki put uzimala i dala,
Ali tu prazninu punu nosim, mogu to jer na obe noge sam tamo stala,
I znaću da podnesem taj mali žal što je kraj jednog važnog dela puta mog,
Jer veća je sreća što sam doživela toliko lepog i vrednog, 
I ne idem nigde od vas, veze ne prekidam, 
Moj ste dom, tu srcem pripadam!
 
Aleksandra