Srpska Zastava

Blog Malog pingvina

Sa ponosom vam predstavljamo Blog Malog pingvina, osmišljen kao mesto na kojem možete da kreirate članke iz događaja u kojima ste bili aktivni učesnik, a za koje smatrate da su u određenoj meri unapredili kvalitet vašeg života! Podelite Vaše članke sa svojim prijateljima, ulepšajte im dan!

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
O, sećanja moja davna
Gde li sam vas do sad krila?
U nedrima svojim ja sam sama s vama bila. 
O, sećanja moja davna
Gde li ste do sad bila?
U grudima svojim ja sam sebe od vas krila.
Strah sam krila u grudima svojim
On je jači i od mene bi
Pa je skoro moju dušu uništio. 
O, sećanje moje, tajno moja iz mladosti rane
Ne moram te više kriti, sada znam:
'Šta je bilo više nikad neće biti!'
Od sećanja moga sad su osećanja jača
I moj život ona krase, pa mi suze retko obraz kvase.
Mir i radost žive u grudima mojim 
Ja sad znam šta ću sa životom svojim!
 
Dubravka Zarač 
Iz opusa pesama Život moj

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Na upravo završenom FINA World League Man 2016 vaterpolisti Srbije su osvojili zlatnu medalju pobedivši u finalnoj utakmici reprezentaciju Sjedinjenih Američkih Država. 

Izabranici selektora Dejana Savića su u finalnoj utakmici koja se održavala u kineskom gradu Hidžu savladali reprezentaciju SAD sa 10:6 osvojivši 37. medalju za srpski vaterpolo. Super Final igrač Filip Filipović je sa najviše golova odveo reprezentaciju Srbije do nove titule, desetog trijumfa u Svetskol ligi, a četvrte za redom! Dva gola je dao Duško Pjetlović, a po jedan su postigli kapiten Gocić, Ranđelović, Ćuk, Rašović i Prlainović

Naši su momci sjajni Šampioni! Srpski delfini me čine jako ponosnim! Ponosnim što sam Srbin!

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
Grupe zaboravljenih cvrkuta ptica
slama tišinu uspavanog jutra. 
Grupa senki odlazeći sa zelenih brda 
obećava svoj zagrljaj u novom sutra.
U grupi dece neko obećava
crvene cipelice za u nesigurnosti otpevanu pesmu.
Tihu, stidljivu i blagu,
u svojoj nesigurnosti neizmerno dragu.
Grupa žurno raspravlja 
i brzim korakom nekuda kreće.
Prekratko oči upijaju slike.
Kao na bisernoj niti
nižu se lica straha, neizvesnosti, sete i sreće.
Grupa ljudi u nekom drugom danu,
Zatvara nekakav neobični krug.
Priča, smeje se i plače, 
tamo gde je minut dovoljno dug.
Ne meri se onako kako se obično meri vreme, 
taj minut prolazi tek kada se spozna sopstveno breme.
Na tom čudnom satu su otkucaji srca,
uzbuđenih, srećnih, tužnih, zarobljenih strahom.
I strepnja vreba gde da se zavuče,
u pukotini duše obasjane mrakom.
Tad magični sat čestice svetlosti rasprči,
cepajući kartu strepnje da svoje putovanje završi.
Ova grupa neobičnih ljudi,
u jednoj staroj sobi ispričanih priča,
pruža ruke onima koji su pali.
Odrasta iznova kroz sva neproživljena detinjstva, 
postajući ponovo mali.
Da bi postali veliki ljudi.
Oni kakvih je jako malo.
I svi su dobitnici crvenih cipelica
I niske bisera sa licima priča biće njihov dar.
Oni su retkost, jer njima je stalo.
Hvala vam grupe na ličnom rastu uz vas.
 
Anđelka Jelčić