Srpska Zastava

Спорт

Чланци који се односе на спортска дешавања, као и на учешће и постигнуте успехе српских мушких и женских репрезентација на међународним такмичењима.

  • Dani sporta u Bloku

    Tokom avgusta i septembra u Blok 45 održavala se manifestacija: Dani sporta u Bloku, koju je organizovala omladinska organizacija Novobeogradski Blokovi, a pomogla Opština Novi Beograd.

    Lokacije, sportovi

    Manifestacija Dani sporta u Bloku održana je na šest lokacija u Blok 45, a takmičari su se borili u šest sportova: Basket, Mali fudbal, Odbojka, Tenis i Šah! Učešće je uzeo veliki broj pojedinačnih takmičara i ekipa. Najviše prijavljenih ekipa, ukupno 48, je bilo u kategoriji Basket (3na3).

    Materijalni sponzori manifestacije

    Manifestacija je privukla značajan broj sponzora: dovoljnu količinu osveženja je obezbedila Coca-Cola Hellenic i Rosa; naš dobri komšija Frća predstavnik Light & Music je obezbedio vrhunsko kvaliteno ozvučenje; dražesna i ljupka promoterka Bojana iz kompanije Electroluxje iz sportskog blendera pravila osvežavajuće i ukusne šejkove; Chips Way je obezbedio dovoljnu količinu Chips i Gricko za učesnike i gledaoce ovog događaja! Gledaoci su mogli da se tekmiče na dva ergometra koji je obezbedio Veslački Klub Crvena Zvezda, a stručnu i medicinsku pomoć, kako za takmičare tako i za nas gledaoce obezbedio je novobeogradski dom Dom Zdravlja Jedro! Manifestaciju: Dani sporta u Bloku! je tokom njenog trajanja pomogla i Osnovna škola Branko Radičević, iz Bloka 45, sa nekoliko školskih klupa i stolica, koje su organizatorima date na privremeno korišćenje!

    Karakter manifestacije i učesnici

    Manifestacija koja je imala humanitarni karakter privukla je veliki spektar ljudi raznih starosnih struktura. U šahu su dominirale naše starije komšije, u odbojci i malom fudbalu, mešovito: mladi i naše komšije srednjih godina, dok su u košarci dominirali mladi, a najmlađi su uzeli učešća u pomaganju organizatorima. Delili su Chips i Gricko, donosili su vodu žednim sportistima, čistili su teren. Najveće učešće u pomoći organizatorima je imao naš dobri komšija Petar!

    Takmičenje u basket, pobednici, nagrade

    Na košarkaškom terenu, na tom vrelom novobeogradskom asfaltu, gde veliki nastaju gde legende stasaju, u Blok 45, igrao se čvrst, hrabar, muški basket uz potpuno poštovanje pravila Fair Play. Treba naglasiti da je košarkaški Clear Game obezbedio sudijski dvojac koji je pošteno i časno sudio svaku loptu, svaki koš, svaki prekršaj! Učesnici Basket turnira 3na3 su bili i košarkaši iz Partizan Basketball tima, učesnici prestižnog RedBull takmičenja King of Rock, koji su nosili RedBull sportske majice. 

    Kulminacija ove manifestacije bila je finalna basket utakmica koju su igrale ekipe Voždovac i Kavali. Ove dve ekipe igrale su se strasno i temperamentno borile za svaku loptu, za svaki koš. Ove dve ekipe su gledaocima prikazale vrhunski StreetBasket! Zlato i šampionsku titulu odnela je ekipa Voždovac! Poredak prve tri basket ekipe je:

    1. Voždovac
    2. Kavali
    3. Puls Asfalta

    U pogađanju trojki pobedio je Luka Milisavljević sa 17 ubačenih trojki od 25. Po mišljenju stručnog žirija najbolji košarkaš turnira je Miloš Suzić.

    Pobednik u šutiranju trojki nagrađen je sa prigodnim peharom, prve tri ekipe sa medaljama, peharom i Molten Official košarkaškim loptama. Svaki član pobedničke ekipe turnira je nagrađen sa Electrolux sportskim blenderom. Košarkašku loptu Molten Official je dobio i Petar  za pomoć organizatorima! Odlično ~ stvaramo nove šampione!

    Završetak manifestacije: Dani sporta u Bloku!

    Velika sportska manifestacija Dani sporta u Bloku završena je kros trkom/trkom zadovoljstva oko Bloka 45, koja je održana u nedelju 11. septembra sa početkom od 17:00h. Ozbiljni trkači su se borili za odličija i prigodne nagrade! Trkači koji su ovu trku doživeli kao trku zadovoljstva mogli su takmiče sami protiv sebe i testiraju svoju fizičku spremu na 3,2km koliki je obim kruga oko Bloka 45. Mnogi su uzeli učešća na način koji najviše vole ~ šetnjom po keju su se pridružili učesnicima i prošetali zajedno oko Bloka.

    Bio je to prelep dan i prelep završetak velike sportske humanitarne manifestacije Dani sporta u Bloku uz prvu, nadamo se, tradicionalnu kros trku oko Bloka 45. Najbrži je bio Nikola Milić koji je trofej i zlato osvojio istrčavši 3,2km za 11 minuta i 18 sekundi. Svaka čast svim trkačima na prikazanim atletskim sposobnostima.

    Ciljevi manifestacije

    Dani sporta u Bloku su učestvovali u akciji: Čep za hendikep! Na ovaj način sakupljena je velika količina čepova. Manifestacija je humanitarnog karaktera i održana je u saradnji sa Novobeogradskom humanitarnom organizacijom: Budi human! Cilj manifestacije je prikupljanje materijalnih sredstava za našeg komšiju i prijatelja: Nikola! kome se naša pomoć neophodna. Manifestacija: Dani sporta u bloku! je uspela, zahvaljujući prikazanim sportskim talentima učesnika, kotizacijama i donacijama, da sakupi preko 159,000.00 dinara koji su uplaćeni na račun našeg komšije i prijatelja Nikola Jeličić! Odlično! Svaka čast!

    Lični utisci

    Reportažu o manifestaciji Dani sporta u Bloku sam gladao na Radio Televizija Srbije ~ Beogradska hronika! Mi gledaoci smo imali mogućnost da tokom više lepih i sunčanih vikenda tokom avgusta i septembra prateći ova događanja uzmemo lično ušešće u manifestaciji, donirajući za našeg komšiju, te da na jedan, pre sve prijatno ljudski način provedemo vreme! Ja sam u potpunosti oduševljen načinom, voljom, motivom i znanjem momaka i devojaka iz organizacije, koji su našli najbolji mogući način da uz ogromne uložene lične napore naprave ovu manifestaciju. Ja sam u potpunosti oduševljen manifestacijom: Dani sporta u Bloku! Svaka čast momcima i devojkama iz organizacije! Fantastični ste! Vi ste učinili da nam bude lepo, vi ste učinili da budemo korisni, vi ste učinili da se osećamo ponosno!

  • Divan dan

    Divan događaj! Srbija 61 : 51 Turska

    Večeras su košarkašice reprezentacije Srbije u novobeogradskoj Hali Ranko Žeravica, pred više od 1,000 gledalaca, odigrale pripremnu košarkašu utakmicu za Letnje Olimpijske Igre u Rio, Brasil protiv košarkaške reprezentacije Turske.

    Квалификације за евопско првенство 2017

    Utakmicu je otvorila Dajana Butulija fantastičnom trojkom sa desne strane. Poskočio sam sa stolice, visoko podigao desnu pesnicu i uskliknuo: Bravo! Tokom cele utakmice naše su devojke igrale emotivno, snažno, borbeno, motivisano! Ja sam stekao snažan utisak, koji me je držao tokom cele košarkaške utakmice, da pobeda naših devojka ni u jednom trenutku nije bila dovedena u pitanje, zato što one gaje i neguju dobar pozitivan optimizam i jak borbeni duh! Gledali smo fenomenalne Ana Dabović pasove preko celog terena u ruke saigračicama ispod protivničkog koša, borbu za svaku loptu ispod protivničkog koša, gledali smo sa koliko snažne volje, inspiracije i umeća predvodnice Ana Dabović i Tamara Radočaj proigravaju svoje saigračice. Navijali smo Srbija! Srbija! Srbija! skakali smo sa stolice na svaku upućenu loptu prema košu! Dame i gospodo! Samo večeras u Hali Ranko Žeravica Saša Čađo: Veličanstvenih 13! 

    Afirmacija, unapređenje i budućnost ženske srpske košarke

    Uvek trebamo imati na umu da velike zasluge za unapređenje, afirmaciju i popularizaciju ženske košarke pripadaju predsedniku Košarkaški Savez Srbije: Dragan Đilas! Ponosni otac tri ćerke i jednog sina je dokazao da je potpuno opravdano ulagati ogromne finansijske i materijalne resurse u žensku košarku jer se postižu najveći, vrhunski! rezultati. Dajana Butulija je posle utakmice u intervjuu napomenula da je nophodno da devojke polako tempiraju formu za Letnje Olimpijske Igre u Rio, Brasil zato što ih očekuje dugačak put do pobedničkog postolja. 

    Suveniri!

    Naše košarkašice su sa savršenom lakoćom pun sat vremena posle završene utakmice delile autograme, potpisivale dresove, fotografisale se za zajednički selfie! Fenomenalno! Ja sam prosto oduševljen! Ja sam privilegovan da posedujem suvenir u obliku autograma od: Dragana Đilas, Sonja Petrović, Ana Dabović, Saša Čađo, Dajana Butulija, Milica Dabović, Tamara Radočaj, Škorić Maja, Ajduković, Jovanović.Na samom kraju mahao sam im i ispratio najbolje evropske košarkašice na put u Rio, Brasil! 

    Lični utisci, zaključak!

    Večerašnja košarkaška utakmica za mene predstavlja nezaboravan životni događaj! Ja sada znam kome pripadam: pripadam Evropskim šampionkama! Tu je moje mesto. Razlog je jednostavan: Sa Vama se osećam prijatno, oplemenjeno, srećno! Spreman da Vam dam svoju maksimalnu podršku! Uvek ću biti sa Vama! Moja zahvalnost pripada svima: Vama!

  • Evropski šampioni: nekad i sad

    Košarkaši Srbije su šampioni Evrope! Muška košarkaška reprezentacija Srbije uspela je da osvoji zlatnu medalju pobedom nad fantastičnom i izuzetno motivisanom reprezentacijom Litvanije na FIBA Evropskom prvenstvu 1995 koji se održavao u Atina, Grčka.  

    Selektor reprezentacije Dušan Ivković odlučio se za sledeće igrače, koji su ispisali savremenu istoriju jugoslovenske i srpske košarke: Zoran Savić, Vlade Divac, Dejan Bodiroga, Željko Obradović, Zoran Sretenović, Miroslav Berić, Dejan Koturović, Željko Rebrača, Dejan Tomašević, Saša Obradović, Predrag Danilović, Aleksandar Đorđević, Žarko Paspalj.

    Tada je naše zlatne košarkaše ispred aerodroma, na putu do Skupštine i na platou isred balkona dočekalo više od 100,000 ljudi. Među njima sam bio i ja! Tada sam sa prijateljima u crvenom autu tipa Moskvitch pratio autobus do skupštine grada, pevao pesme, vikao: Šampioni, šampioni...! Podig'o si trofej, Paspalje! Tada sam bio srećan! Danas, 20 godina kasnije, svi su tu! Posle velelepne svečane akademije koja je održana u Starom Dvoru, naši Evropski šampioni su ponovo na balkonu, mi smo na platou ispred, sa pesmom na ustima: Dudo, majstore! i opet: Podig'o si trofej, Paspalje! Danas sam ponovo bio srećan! Naši su momci fantastični, oni me beskrajno oduševljavaju! Naši me košarkaši čine ponosnim. Ponosnim što sam Srbin!

  • Filip Filipović najbolji igrač sveta u 2016. godini!

    Srpski vaterpolista i kapiten reprezentacije Srbije, Filip Filipović, dobio je još jedno veliko priznanje, pošto ga je američki časopis Swimming world proglasio za najboljeg vaterpolistu sveta u 2016. godini. Filipović je nedavno proglašen i za sportistu godine u izboru Olimpijskog komiteta Srbije, a na nedavno završenim Olimpijskim igrama u Riju osvojio je zlatnu medalju.

    Filip Filipović: Za ovo priznanje zaslužna je pre svega ekipa. Da nije bilo njihovog velikog doprinosa kao i sjajnog rada stručnog štaba ni ja ne bih mogao da pružam ovakve igre. Dakle, nagrađen sam ja, ali ona pripada svima. Ovo priznanje je još jedan dokaz kakve smo rezultate ostvarili u prošloj godini. Dobili smo toliko nagrada da bolja potvrda našeg učinka u 2016. godini i nije potrebna.

  • Filipović odveo Srbiju do zlatne medalje!

    Na upravo završenom FINA World League Man 2016 vaterpolisti Srbije su osvojili zlatnu medalju pobedivši u finalnoj utakmici reprezentaciju Sjedinjenih Američkih Država. 

    Izabranici selektora Dejana Savića su u finalnoj utakmici koja se održavala u kineskom gradu Hidžu savladali reprezentaciju SAD sa 10:6 osvojivši 37. medalju za srpski vaterpolo. Super Final igrač Filip Filipović je sa najviše golova odveo reprezentaciju Srbije do nove titule, desetog trijumfa u Svetskol ligi, a četvrte za redom! Dva gola je dao Duško Pjetlović, a po jedan su postigli kapiten Gocić, Ranđelović, Ćuk, Rašović i Prlainović

    Naši su momci sjajni Šampioni! Srpski delfini me čine jako ponosnim! Ponosnim što sam Srbin!

  • Naše su devojke najbolje!

    Košarkašice Srbije su šampionke Evrope! Ženska košarkaška reprezentacija Srbije uspela je da ostvari svoj istorijski uspeh osvajanjem zlatne medalje pobedom nad reprezentacijom Francuske na FIBA Evropskom prvenstvu za žene 2015 koji se održavao u Mađarskoj i Rumuniji! Srbija je, prvi put u svojoj istoriji, postala košarkaški prvak Evrope u ženskoj konkurenciji! 

    Selektorka Marina Maljković se odlučila da sledeće naše košarkašice ispišu istoriju savremene srpske košarke: Tamara Radočaj, Sonja Petrović, Saša Čađo, Sara Krnjić, Nevena Jovanović, Jelena Milovanović, Dajana Butulija, Tijana Ajduković, Milica Dabović, Danielle Page, Kristina Topuzović, Ana Dabović. Ove naše košarkašice su u predhodnom periodu uložili ogromne napore da unaprede svoje košarkaše i sportske karakteristike. Uloženi napor se isplatio, jer su uspeli da sopstvenim zalaganjem, upornošću, motivacijom i voljom izdignu sebe na najviši nivo ~ na nivo Evropskih šampionki! 

    Danas smo dočekali naše zlatne devojke u Beogradu, isped Skupštine Grada. Novine javljaju da je na dočeku bilo više desetina hiljada ljudi. Jedan od njih sam bio i ja! Vikao sam, pevao sam pesme, navijao sam, tapšao sam, pozdravljao sam naše šampionke! Sa gomilom ljudi, sa našim zlatnim košarakšicama, sa selektorkom Marinom Maljković pevao sam našu, srpsku himnu: Боже правде! Video sam pobednički ples naših zlatnih devojkaka. Ispred autobusa: gledao sam u Ana Dabović, rukovao sa Dajana Butulija i Kristina Topuzović. Video sam pehar, zlatne medalje na grudima naših devojaka! Na odlasku sam im mahao! Naše devojke su najbolje ~ one su jednostavno fantastične! One su naše lavice, kraljice, carice! Ja sam potpuno oduševljen! Naše devojke su me učinile sretnim i ponosnim. Ponosnim što sam Srbin!

  • Predrag Stojaković živa legenda košarke!!!

    Danas je dres Sacramento Kings sa brojem 16 koji je nosio Predrag Stojaković svečano podignut na vrh Sleep Train Arene i povučen iz upotrebe. Na ovaj način Sacramento Kings su izrazili zahvalnost Predragu Stojakoviću za njegov doprinos klubu i košarci.

    Predrag Pedja Stojaković (rođen 9. jun 1977. godine u Slavonskoj Požegi) je srpski košarkaš. U karijeri je igrao za Crvenu Zvezdu. PAOK, Sacramento Kings, Indiana Pacers, New Orleans Hornets, Toronto Reptors i Dallas Mavericks. 

    Predrag Stojaković je igrao na tri All Star utakmice i dva puta pobedio u brzom šutiranju trojki. Jedan je od najboljih igrača i istoriji srpske košarke, a takođe i jedan od najboljih šutera u NBA istoriji. Sa reprezentacijom SR Jugoslavije je osvojio zlato na Svetskom prenstvu 2002. godine, zlato na Evropskom prvenstu 2001. godine i bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1999. godine.

    Predrag Pedja Stojaković je živa legenda košarke! 

  • Sportisti su naš ponos!

    Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić priredio je danas prijem za sportiste koji su obeležili 2014. godinu i obećao da će država nastaviti da pomaže, ne samo njima, nego i onima koji, za sada, nisu stigli do medalja.

    Vanja Udovičić: Možemo da budemo ponosni s ozbirom na veliki broj osvojenih medalja na međunarodnim takmičenjima. Čestitim i onima koji su bili bilzu, a nisu osvojili medalje, ali su napornim radom i zalaganjem na pravi način predstavljali Srbiju, kao i mladima od kojih očekujemo mnogo u budućnosti. Srbija je prepoznala značaj rezultata iz prethodnog perioda, 95 % sportista je dobilo nacionalnu nagradu, a ostatak će dobiti u januaru. Na taj način šaljemo sliku da ove zemlja vrednuje njihove rezultate. Sledi nam godina obaveza i izazova, koja će definistai u kom pravcu će ići srpski sport. Bitno je da već imamo dve olimpijske norme, ostalim želim da izbore učešće za Rio i pravaziđu sebe i sopstvene ciljeve.

    U ime sportista novinarima se obratila reprezentativka u kajaku Nikolina Moldovan, osvajačica dve medalje na šampionatu sveta u Moskvi.

    Nikolina Moldovan: Želim da 2015. bude još uspešnija i da u što većem broju odemo u Rio. Neka to bude zajednička vizija za sve nas sportiste.

    Svečanosti u Palati Srbija prisustvovali su i selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Savić zajedno sa reprezentativcima Duškom i Gojkom Pijetlovićem, olimpijska šampionka u tekvondou Milica Mandić, osvajačica prve vize za Rio Andrea Arsović, predsednik Košarkaškog saveza Srbije Dragan Đilas, njegov kolega iz Odbojkaškog saveza Aleksanadar Boričić i gosti.

  • Srbija - vicešampion sveta!!!

    Na FIBA 2014 Svetskom prvenstvu u košarci, koji se od 30. avgusta do 14. septemba održavalo u Španiji košarkaška reprezentacija Srbije osvojila je srebrnu medalju i postala vicešampion Sveta!

    Selektor Aleksandar Saša Đorđević, jedan od najtrofenjnijih košarkaših asova Srbije, odlučio se da košarkašku reprezentaciju Srbije na FIBA 2014 Svetskom prvenstvu predstavljaju sledeći košarkaši: Miloš Teodosić, Marko Simonović, Stefan Jović, Bogdan Bogdanović, Nemanja Bjelica, Stefan Marković, Nikola Kalinić, Stefan Birčević, Nenad Krstić, Miroslav Raduljica, Raško Katić, Vladimir Štimac. Srpski košarkaši su istrajnom i hrabrom borbom od prve do poslednje utakmice pobeđujući jednog po jednog rivala pokazali izuzetno košarkaško znanje i umeće. Igrali su odličnu košarku! Ipak, u finalnoj utakmici su izgubili od reprezentacije Amerike koja je igrala fenomenalno! Naismith trofej je zaslušeno pripao reprezentaciji Sjedinjenih Američkih Država. Finalna utakmica je bila izuzetno kvalitetna!

    Svečani doček košarkaške reprezentacije Srbije, streljačica Jasna Šekarić, Bobana Veličković i Zorana Arunović, koje su osvojile ekipnu zlatnu medalju na prvenstvu u Granadi i rvač Davor Štefanek koji je u Uzbekistanu postao Svetski šampion u kategoriji do 66kg, održan je ispred Skupšine grada Beograda, pred više od 20,000 građana.

  • Srbija osvajač zlatne medalje u svetskoj ligi!

    Na upravo završenom FIVB World League Men 2016 održanom u Kraków, Poland odbojkaši Srbije pobednici su Svetske lige, takmičenja u kom su pet puta bili srebni, tri puta bronzani i isto toliko puta poraženi u finalima sa najjačom reprezentacijom svih vremena, Brazilom. Isti taj Brazil, koji nas je tužnima činio 2003. godine u Madridu i 2005. i 2009. godine u Beogradu, ove nezaboravne večeri u Krakovu nije bio ni blizu da osvoji set u sudaru sa hrabrom četom našeg legendarnog odbojkaša i selektora u nastajanju: Nikola Grbić!

    Ekipa je iz šestog pokušaja osvojila prvu titulu u finansijski najisplativijem FIVB takmičenju, sa samo dva poraza u tri vikenda, Srećko Lisinac uvršten je u idealan tim finalnog turnira, a Marko Ivović posle 16 poena u briljantnoj pobedi nad odbojkaškom velesilom Brazilom proglašen za najboljeg igrača završnog turnira u Krakovu. Dvadesetpetogodišnji primač je MVP zvanje i ček na 30.000 dolara zaslužio i pre finala, jer je od prvog do zadnjeg meča našh orlova u Poljskoj, prema statističkim parametrima, bio najkorisniji pojedinac u timu šampiona. - Teško mi je da pronađem reči posle svega. Čestitao bih svima koji su doprineli da ostvarimo uspeh, kao i onima koji nisu bili sa nama, jer je ova zlatna medalja uspeh svih nas - skromno je prihvatio nagradu momak čiji su udarci u nedelju uveče bili nerešiva enigma za ekipu Brazila, a pre toga za poljske, italijanske i francuske reprezentativce.

    Naši su momci sjajni Šampioni! Srpski orlovi me čine jako ponosnim! Ponosnim što sam Srbin!

  • Srbija u četvrtfinalu

    Na XXI svetskom prvenstvu u rukometu za žene, koji se od 6. do 22. decembra 2013. godine održava u Srbiji, rukometašice Srbije su, u dramatičnoj i do kraja neizvesnoj utakmici, pobedile reprezentaciju Koreje i tako se plasirale u četvrtfinale. Zvanični rezultat utakmice je Korea 27 : 28 Serbia. O dramatičnosti utakmice govori činjenica da je plasman u četvrtfinale obezbeđen golom Jelene Erić u poslednjoj sekundi  meča. 

    Protivnik reprezentaciji Srbije u četvrtfinalu je aktuelni svetski šampion Norveška.

  • Srbija u polufinalu

    Na XXI svetskom prvenstvu u rukometu za žene, koji se od 6. do 22. decembra 2013. godine održava u Srbiji, rukometašice Srbije su pobedile aktuelnog Svetskog prvaka, reprezentaciju Norveške, i tako obezbedile plasman u polufinale. Zvanični rezultat utakmice je Serbia 28 : 25 Norway. 

    Protivnik reprezentaciji Srbije u polufinalu je reprezentacija Poljske. Utakmica se igra u petak, 20. decembra 2013. godine u Kombank areni u Beogradu.

  • Sreća na licima, srebro na grudima!

    Sreća na licima, srebro na grudima! je krasilo srpske rukometašice posle osvojene srebrne medalje na XXI Svetskom prvenstvu u rukometu za žene, koji se održavao u Srbiji.

    Istrajnom i hrabrom borbom, od prve do finalne utakmice, srpske rukometašice su nam pokazale kako se velikim samoodricanjem, požrtvovanošću, upornošću i snagom volje piše savremena srpska rukometna istorija. 

    Selektor Saša Bošković je odlučio da sledeće rukometašice ispišu istoriju srpskog rukometa: Krpež Katarina, Popović Jelena, Lekić Andrea, Živković Jelena, Damnjanović Sanja, Erić Jelena, Risović Jovana, Rajović Sanja, Ognjenović Svetlana, Filipović Biljana, Tomašević Katarina, Nišavić Jelena, Stoiljković Jovana, Lišćević Kristina, Cvijić Dragana i Lojpur Marija.

    Svaka čast, devojke!

  • Википедија: Познате жене!

    У оквиру такмичења које је организовала Викепедијина заједница Републике Српске на тему: Биографије познатих жена! креирао сам четири чланка о српским фудбалеркама које представљају Србију наступајући за Женску фудбалску репрезентацију Србије, и то: Марија Вуковић, Дина Благојевић, Милица Мијатовић и Андријана Тришић.

  • Дочек српских олимпијаца

    Данас смо, испред Дом Народне Скупштине Републике Србије, свечано дочекали српске олимпијце освајаче и освајачице медаља на XXXI Олимпијским Играма у Рио, Бразил 2016.

    Погледај Филип Филиповић шта си урадио! Успео си! Погледај Дајана Бутулија и Саша Чађо шта си учинила! Успела си! Призвали сте многе и ми смо извикивали ваша имена; само због вас се певала српска химна Боже правде! због вас су се поносно вијориле српске заставе! и људи су били срећни, весели и поносни. То је добро, тако треба бити; јер са вама српским спортистима које смо испратили у Рио, нашим поносним представницима за које смо из свег срца и гласа у Београду и целој Србији и иностранству током августа 2016. године навијали, освајачима и освајачицама медаља за Србију, са свима вама које смо дочекали, наш je живот бољи, испуњенији и квалитетнији.

    То је све што имам да кажем! That's all folks!

  • Женска футсал репрезентација Србије!

    Уводна реч

    Женска футсал репрезентација Србије је формирана у мају 2018. године када је Бојан Павићевић координатор Фудбалског Савеза Србије за футсал позвао селектора Дејана Мајеса да формира женску футсал репрезентацију Србије. Женска футсал репрезентација Србије је играла квалификације за UEFA Women's Futsal Euro 2019 које је било прво издање УЕФА-иног женског футсал првенства, двогодишњег међународног футсал првенства у организацији УЕФА-е за женске репрезентације Европе, када је освојила 6.833 бодова и пласирала се на 8. место у прелиминарном такмичењу. Женска футсал репрезентација Србије освојила је Куп четири нације у конкуренцији репрезентација Словеније, Словачке и Чешке.

    Како је све почело

    Марија Армуш и Барбара Изгаревић се могу сматрати пиониркама женског футсала у Србији, пошто су годинама веровале у ту причу и чиниле конкретне потезе како би међу женском популацијом омасовиле овај спорт: 'Знале смо да ће у једном тренутку доћи и тај, најзначајнији позив и трудиле смо се да напредујемо из године у годину. Наравно, основно је било да заинтересујемо за овај спорт што више девојака и циљ нам је био да их упознамо са правилима, да науче основне елементе. Шест сезона смо у овој причи и трудиле смо се да сваке године буде активности на футсал сцени, да се не дешава да кренемо, па да нас нема неко време. Kао круна свега до сада, формирана је репрезентација Србије. Када се Барбара и ја сетимо тих времена, почетака, све је изгледало као нестварна прича, а ево, гледајући данас, доста тога смо постигле.'

    Реч селектора Дејана Мајеса

    Селектор Дејан Мајес је више пута истакао како му је уживање да ради са футсалеркама: 'Другачије је него са мушкарцима, наравно. У том почетном периоду, привикавању једних на друге, мени је веома помогло то што у кући имам женско дете, да их боље разумем. Посебно ме је одушевило то колико воле оно што раде, колико је то искрено. То је непроцењиво. Оне уживају у сваком тренутку у репрезентацији и желе да уче, да напредују. У стању су одиграју фудбалску утакмицу у подне на Ади Циганлији, на вештачком терену 90 минута и да се појаве увече на тренингу футсала. Тако сам ја, после неких ранијих разочарања, доживео огроман удар позитивне енергије и добио велики мотив за рад у футсалу. Добро реагују и на промену боје гласа, знају да препознају границе, када је нешто добро и лоше. Због тога ми је ово прелеп изазов. Тренер сам 22 године, водио сам екипе које су се бориле за титулу, али водити женску репрезентацију је нешто посебно, највећа част, нарочито када тим жели да напредује у сваком тренутку.'

    Реч Андријане Тришић, фудбалерке

    Андријана Тришић, дипломирана професорка физичког васпитања и спорта, упоредо тренира и фудбал и футсал. Почела је да игра фудбал у родној Бајиној Башти, сада наступа за ЖФК Црвена Звезда и успева да усклади те обавезе са онима у националном тиму: 'Играла сам студентску лигу, али сам почела озбиљније да тренирам футсал када је формирана репрезентација. И дражи су ми ти тренинзи од фудбала, у којем сам већ 14 година. Сам спорт је динамичнији, стално се нешто дешава и то је оно што ме привлачи. Наравно, да се добро осећам је утицала и атмосфера у екипи. За мене је све ово што се дешава последњих месеци прича из снова. Надам се само да ћемо што пре добити и футсал лигу.'

    Стручни штаб

    Селектор: Дејан Мајес. Тренери: Владимир Јовановић и Паја Градић. Физиотерапеут: Маја Радојчин. Доктор: Мирослав Николић.

    Репрезентативке Србије

    Тамара Јелић (голманка), Aндријана Тришић, Јована Стојановић, Марија Армуш (капитенка), Марија Вуковић, Тијана Милошевић, Ивана Малијар, Марина Радовановић, Барбара Изгаревић, Марија Крунић, Емилија Симић, Мила Дујовић (голманка), Тамара Димитријевић, Злата Милановић, Милена Чановић, Милица Андрић, Николина Батинић, Мина Чавић и Нина Чавић.

  • Како је Rio 2016 спасио београдски август

    Београд 2016: Август у Београду и није био баш неки летњи месец у коме се може уживати, одласком на Аду или на један од многобројних београдских базена. Август је красило промењиво време, са више кишних и хладних дана него тропских у којима се може уживати. Ипак!

    Rio 2016: Србија освојила осам медаља! На XXXI Олимпијским играма одржаним у Rio 2016 спортисти и спортискиње који су представљали Србију су освојили осам медаља и то: 2 златне, 4 сребрне и 2 бронзане! Фантастично! Златна медаља: Давор Штефанек и Мушка Ватерполо Репрезентација (Filip Filipović | Filip Filipović). Сребрна медаља: Тијана Богдановић, Томићевић / Зорић, Женска Одбојкашка Репрезентација и Мушка Кошаркашка Репрезентација. Бронзана медаља: Ивана Шпановић и Женска Кошаркашка Репрезентација (Dajana Butulija | Saša Čađo). Србија је заузела 32. позицију у укупном пласману држава које су учествовале на XXXI Олимпијским Играма. Сјајан успех наших спортискиња и спортиста! Дивно! Rio 2016: Владе Дивац примио Олимпијски орден! Високо признање Међународног олимпијског комитета Владе Дивац је добио као учесник на Олимпијским играма 1988. године у Селу и 1996. године у Атланти и као освајач две сребрне олимпијске медаље. У образложењу одлуке речено је да је Дивац после завршетка спортске каријере дао велики допринос као друштвено-спортски радник, да је допринео развоју олимпијског покрета и пре свега развоју олимпијског спорта у Србији. Владе Дивац: Велика је част свакако и за мене лично, али рекао бих пре свега за Олимпијски комитет Србије и наш спорт уопште. Веома ми је драго што ова част долази у тренутку када је наш олимпијски тим направио историјски успех на Олимпијским играма. Ово признање је потврда да је српски спорт препознат и високо цењен у међународним оквирима.

    Освајачи медаља за Србију

    Август 2016: Ја сам активно пратио спортска дешавања на XXXI Олимпијским Играма у Рио, Бразил. Давор Штефанек и Ватерполо Репрезентација Србије су освојивши златну медаљу подигли српску заставу на највише место, само због њих се свира српска химна Боже правде! Мени блиске и драге Дајана Бутулија и Саша Чађо које су наступале за Женску Кошаркашку Репрезентацију Србије и чијe сам наступе пратио, активно подржавао и навијао, су освојиле бронзану медаљу! Владе Дивац, који је рођен исте године као и ја, истог месаца као и ја, само три дана радије одликован je Олимпијским орденом! Осећао сам као да сам и ја лично примио ово високо признање Олимпијског комитета! Филип Филиповић је уздигао наше презиме на највише место, на: Трон Богова! За мене је август 2016. године био величанствен догађај који ме је у значајној мери оплеменио, унапредио и подигао квалитет мога живота на виши ниво.Божанствено!

  • Најбоља екипа и тренер у 2015: Ватерполо Репрезентација Србије и Дејан Савић!

    Светска пливачка федерација FINA прогласила је Ватерполо Репрезентацију Србије за најбољу екипу у 2015. години, а Дејан Савић за најбољег тренера. Награду је на свечаности у Будимпешти примио капитен делфина Живко Гоцић, а министар омладине и спорта Вања Удовичић је својим бившим колегама честитао на овом вредном признању.

    Министар Омладине и Спорта, Вања Удовичић: Још једно признање и потврда да имамо златну генерацију српског ватерпола, предвођену најбољим тренером на свету Дејаном Савићем. Хвала вам на свему што чините за овај спорт и Србију! Од срца вам честитам и желим да у 2016. остварите ваш највећи сан!

  • Песма о Саши Чађо

    Саша Чађо смеђа девојка
    њен живот је кошарка
    долази из Бањалуке 
    кошеве даје без по муке.
     
    Рекламе руши 
    јер кошарка јој је у души
    Лопту стиже и публику на ноге диже.
     
    До Риа је дошла
    дуг пут је прошла 
    Лавовски се борила
    а борба се исплатила.
     
    Србија се њоме поноси
    медаљу нам она доноси
    медаљу из Риа
    која као злато сија!
  • Радим на себи и изнова себи постављам нове стандарде

    Предговор

    Веб-сајт Мали пингвин на свом блогу са портала Моја Црвена Звезда преноси интервју који је Владимир Ворих водио са Андријаном Тришић, дипломираном професорком физичког васпитања и спорта, фудбалерком ЖФК Црвена Звезда, фитнес инструкторком у Спортској Академији Кочовић, која представља Републику Србију наступајући за Женску фудбалску репрезентацију Србије и Женску футсал репрезентацију Србије. Дакле, интервју . . .

    Уводна реч

    Дуга плава коса, заразан осмех, 'четворка' на леђима, а у ногама фудбалска магија. Са 25 година већ је много тога учинила како у најпопуларнијој светској игри, тако и на приватном плану. Рођена је 2. септембра 1994. године у Бајиној Башти, а са фудбалом и због фудбала прокрстарила је Србију уздуж и попреко. За 'бубамаром' почела је да трчи у екипи ОФК Космос из родног града. Озбиљније бављење фудбалом започела је у лазаревачком ЛАСК-у. Са Машинцем је искусила и играње у елитном европском такмичењу, а пут је даље водио преко Крушевца и Пожаревца, да би претходног лета по други пут обукла црвено-бели дрес. За све који не знају, у питању је Андријана Тришић, у фудбалској јавности познатија као Њања.

    Почетци

    У ово време када је фудбал услед добро познатих разлога у потпуности заустављен, наш портал је имао ту част да поразговара са незаменљивом чланицом Звездиног везног реда и српском репрезентативком у фудбалу и футсалу која се са великим задовољством одазвала нашем позиву.

    Владимир ВорихКако и када си почела да се бавиш фудбалом?

    Андријана Тришић: Своје прве фудбалске кораке начинила сам у свом родном граду, Бајиној Башти, 2004. године, наступајући за мушки клуб ОФК 'КОСМОС', кроз пар година сам добила позив од репрезентације да са још две девојке присуствујем мушком фудбалском кампу у Караташу. Након тог кампа мој таленат препознаје тренер Дарко Стојановић који ми 'отвара врата' женског фудбала, те постајем упоредо и чланица ЖФК ЛАСК из Лазаревца. У том периоду моја жеља је била да након заврешене основне школе упишем Спортску гимназију у Београду. Међутим интересовање тадашњег шампиона Србије и најтрофејнијег клуба у држави ЖФК Машинац из Ниша, сaкојим играм наредне две године и Лигу шампиона, пише ми неку нову животну причу. Две године сам се задржала у истом, затим је уследио позив из Лазаревог града од ЖФК Напаредак из Крушевца, где такође остајем две године. Пошто је образовање било мој приоритет, и ништа се до дана данашњег променило није, моја жеља да завршим Факултет спорта и физичког васпитања ме навела на пут ка Београду. Игром случаја, неке 'коцкице су се склопиле' и те 2013. године сам заиграла за ЖФК Црвена звезда. Уследио је један од тежих периода по питању мојих одлука на релацији тренинг-предавање. Свим силама сам се трудила да будем једнако добра и максимално посвећена на сваком пољу. Наравно да је било дана када сам изостајала сa тренинга због колоквијума, испита, али исто тако више је било ситуација у којима сам се радије окретала клупским обавезама. Због, по мени, оправданих разлога, одлазим као 'позајмљени играч' на две године у ЖФК Пожаревац, за који наступам наредну сезону и по. И коначно, повратак у моју Црвену звезду, за коју и данас наступам и поносно браним њене боје.

    Зашто баш фудбал, забога?

    Владимир: Многе девојчице које желе да се баве спортом обично маштају о одбојци, кошарци и другим 'женственијим' спортовима. Зашто си се ти баш одлучила за фудбал?

    Андријана: За мене је јако осетљива тема подела спортова на мушке или женске. Та подела је за мене и за све оне људе који знају о чему причам непостојећа. Свако дете је најсрећније када ради оно што воли. Е па тако и ја. Још од малих ногу сам свакодневно ишла сa татом у Спортски центар Бора Милутиновић, где сам радо са осталим дечацима 'играла на два гола', уз по које погледе преко рамена како бих тати 'украла неку фору'. Фудбал волим од када знам за спорт. Фудбал играју девојке које знају шта је безусловна љубав, девојке које ће свим својим бићем, без и једне помисли: а шта онда? давати све од себе. 

    Подршка чланова породице

    Владимир: Како су твоји укућани реаговали када си им саопштила да желиш да се бавиш фудбалом?

    Андријана: Чак се толико и не сећам тог момента, то говори само једно, да није било драматично. Шалу на страну, али нећете веровати, када кћерка професионалне балерине заигра фудбал сви би помислили да следи онај уобичајени део приче од стране родитеља, како то није за девојчицу, како не желе уопште да помисле да неко њихову кћерку може случајно да удари, како њихова кћерка није за копачке. Е па напротив, моја прича је отишла у оном најлепшем могућем смеру, подршка од првог дана! То је оно што ме мотивише и даје снагу да само идем напред. Подршка родитеља, сестре, поготово у том периоду одрастања, у годинама када су вам потребна велика леђа, у периоду када скоро ни не знамо ко смо, је нешто кључно. Испраћена свака утакмица, Ниш, Суботица, Крагујевац, Куршумлија, породица Тришић је ту, као моја највећа подршка и публика, али и највећи критичари када то и није било тако добро.

    Породица Тришић

    Њања блиста као Звезда!

    Владимир: Како је дошло до интересовања Звезде за тебе и ко те је довео у клуб?

    Андријана: Као што сам већ напоменула, неке коцкице су се склопиле, и опет сам уврштена у редове тадашњег тренера Дарка Стојановића, са којим сам имала и сарадњу док сам играла у ЛАСК-у. Морам напоменути и физиотерапеута Радомира Мијатовића-Рашу који је одиграо велику улогу у том мом доласку.

    Владимир: У црвено-белом дресу си дебитовала 29. марта 2014. године у мечу против Пожаревца. Који сусрет ти је посебно остао у лепом сећању?

    Андријана: Увек ми је ово било једно од тежих питања. За мене свака утакмица има посебну драж, неко ново надметање и доказивање, свака утакмица за мене је: Празник! Међутим, ако бих баш морала да издвојим једну, нека то буде финале Купа Србије 2016. године ЖФК Спартак : ЖФК Црвена звезда.

    Владимир: Након неколико сезона у Звезди, у сезони 2016/17 одиграла си само два сусрета и уследио је растанак са клубом. Који су разлози одласка?

    Андријана: Тачно тако. Мом одласку претходило је моје незадовољство које се односило на позицију у тиму, где се по свом личном мишљењу и нисам тако добро снашла. Уследио је низ 'несугласица', почев од позиције у тиму, примедби када се због факултетских обавеза не појавим на тренингу, без обзира што исти одрадим након својих обавеза, до седења на клупи чекајући да уђем у игру и то на позицији која није моја природна. Да се погрешно не протумачи, поштујем свачију одлуку, то је била замисао стручних људи, али исто тако мислим да сам тог момента урадила праву ствар. Одиграла сам сезону и по у ЖФК Пожаревац на својој позицији, на свакој утакмици свих 90 минута, и сматрам да је то допринело мојим фудбалским квалитетима, самопоуздању и искуству. Оног момента када нисте задовољни собом, одлукама других људи, тежите да направите промену која ће вас вратити на прави пут, то сам и урадила.

    Владимир: Пред почетак актуелне сезоне вратила си се у клуб. Која су била твоја очекивања и сматраш ли да је ситуација у клубу била боља током твог првог мандата или сада?

    Андријана: Ваљда је у крви сваког спортисте да су очекивања велика, а опет реална. Никада себи за циљ нисам постављала нешто недостижно. Врло сам самокритична и наравно да тежим најбољем. Када сте максимално посвећени ономе што радите нема разлога за сумњу, резултати су увек ту. Када је реч о колективном спорту, резултати не зависе од појединца већ од целог тима, како на терену тако и ван њега. Увек сам се водила тиме да радим на себи како бих могла максимално да допринесем свом тиму, верујем да је политика сваког клуба таква. Што се тиче лично мојих очекивања сматрам да сам их испунила, и то ми даје крила и још већу мотивацију. Када из утакмице у утакмицу ваш учинак расте и видите да доприносите позитивном резултату, свакако да мислите да оно што волите радите на најбољи могући начин у датом моменту. Наравно да увек може и боље, зато ваљда и свакодневно радимо на себи и изнова и изнова постављамо себи неке нове стандарде!

    Фудбалске Селекције

    Владимир: Недавно си добила и позив и у најбољу селекцију Србије. Тренирала си са најбољим српским фудбалеркама. Мислиш ли да ускоро можеш имати и значајнију улогу и у репрезентативном дресу?

    Андријана: Осећај наступања за Национални тим ми је добро познат из млађих дана будући да сам прошла кроз све селекције. Свој први наступ за А селекцију сам забележила још током мандата селекторке Сузане Станојевић. Представљати своју земљу је непроцењив осећај и желим га свакој девојци која заигра било који спорт. Као што сам напоменула, посвећеност и рад се исплати, па тако се десило и са мном, добијам позив од селектора Предрага Гроздановића. Наравно да мислим да и те како могу да имам значајну улогу у том тиму, и да ћу оправдати тај позив.

    Владимир: С`обзиром да се поред фудбала више него успешно бавиш и футсалом, да ли се боље сналазиш на паркету или травнатом тепиху?

    Андријана: Кроз своје фудбалске кораке одиграла сам велики број турнира на паркету, како са дечацима, тако и у женским селекцијама, вероватно из тог периода се јавила и љубав према футсалу. На жалост, у нашој земљи то још није развијен спорт, али има назнака ка светлијој будућности истог. Морам напоменути и селектора Женске футсал селекције Дејана Мајеса који је несебично 'трошио' своје време како би на све начине успео да нам приближи ту лепоту футсала. Једини тренер који је успео да препозна 'на прву' моју фудбалску нарав током целе каријере је он, тако да му додељујем глану улогу у свом успеху на том пољу. Нећу изоставити ни тренера Владимира Јовановића-Пршу који несебично дели своје знање и на све начине покушава да извуче из сваке ситуације најбоље. Футсал је доста динамичан спорт игра се брзо, агресивно, хитро, нема времена да примиш лопту па тек онда доносиш одлуку шта даље. Ситуације се нижу из секунде у секунду, адреналин је константо присутан и то је оно што краси ту игру. Сa друге стране, фудбал је спорија игра, могу себи у низ ситуација да дозволим тај луксуз да променим одлуку и након пријема лопте, да врло често останем у зони комфора, али и у одређеним моментима потребна је и муњевита луцидност. Мислим да је мој учинак на оба поља подједнако запажен.

    Планови за будућност и додатно ангажовање

    Владимир: Какви су ти планови у будућности? Да ли остајеш у Звезди или имаш планове да се ускоро докажеш у неком иностраном шампионату?

    Андријана: Не знам шта ће се дешавати са нашим првенством након свега овога. Волела бих да се првенство заврши на најбољи могући начин. За сада остајем у Звезди, али свакако да бих волела да се опробам и у неком од иностраних шампионата. Не зна се шта носи следећи дан.

    Владимир:  Поред фудбала бавиш ли се још нечим?

    Андријана: С`обзиром да сам завршила Мастер студије на Факултету спорта и физичког васпитања, нисам се још увек опробала у улози професора, али већ вишегодишњу сарадњу имам са Спорском Академијом Кочовић, где радим као персонални тренер.

    Афирмација жена у српском фудбалу

    Владимир: Пратиш ли портал 'Моја Црвена звезда' и шта мислиш о нашем раду на афирмацији женског фудбала?

    Андријана: Редовно пратим портал и овим путем желим да похвалим посвећеност ажурирању истог. Сматрам да је за развој женског фудбала потребна много већа медијска подршка како би посећеност на утакмицама била већа. Јако је лепо знати свој учинак на крају сезоне. Статистика је увек била неко мерило, нама је приступ истом управо омогућио портал. Све похвале!

    Владимир: Има ли нешто што би желела да кажеш, а да те нисмо питали?

    Андријана: Желела бих да пружим подршку свим младим девојчицама које су ушле у свет фудбала, да не одустају и да досањају своје снове.

    Тајна ће бити откривена!

    Владимир: За крај, једно питање које сигурно многе интересује. У свету женског фудбала позната си под надимком Њања. Када, зашто и од кога си добила тај надимак?

    Андријана: Готово ме сви знају као Њања, ретко ко ме зове по имену. Главни уредник тог надимка је била моја омиљена особа, моја сестра Јелена Тришић. Још као мале, не знам тачно када, али по надимку је јасно да нисмо умеле још увек да причамо, сестра није умела да изговори моје име. Сваки пут када би ушла у собу и видела ме, викала је 'ња-ња'. Тако да је тај надимак остао и сада, када сам 'велика'. Ето, коначно сам јавности одала ту . . . тајну!

    Статистика

    Популарна Њања до сада је одиграла укупно 61 меч у црвено-белом дресу и по том параметру налази се на листи међу 15 играчица са највише наступа у нашем клубу. У актуелној сезони Андријана је 12 пуна облачила опрему најдражег клуба. Једанаест пута је била у стартној постави, а само једном је у игру ушла са клупе и просечно је на терену провела 80,33 минута по мечу. Није успела да се упише у листу стрелаца, али је забележила осам асистенција. Забележила је укупно 610 додавања са процентом успешности 82,3%. Упутила је 15 удараца ка противничкој мрежи од којих је десет ишло у оквир гола. Имала је 54 освојене и 33 изгубљене лопте. Направила је 17 прекршаја, док је десет пута она непрописно заустављена од стране противничких играчица.

    Захвалност

    Портал 'Моја Црвена звезда' захваљује Андријани на издвојеном времену и надамо се да ћемо се још дуго заједно радовати успесима Женског фудбалског клуба Црвена звезда.

    Поговор

    Сигурни смо да би верни обожаваоци Андријаниног фудбалског умећа желели да прочитају још коју реченицу, али мораћемо бити стрпљиви до следећег интервјуа. Пратите портал 'Моја Црвена звезда' и информишите се о женама у српском фудбалу. За сада: То је све, народе!